Šta je disleksija, simptomi, kako nastaje, kako se leči

Disleksija predstavlja značajno neslaganje između postojećeg i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast.

Kako nastaje disleksija?

Postojeće teorije se mogu svrstati u tri grupe:

Prva grupa su teorije koje fokus stavljaju na vizuospacijalne deficite, koji mogu ometati decu da uoče, analiziraju i zapamte vizuelni materijal kao što su reči i brojevi. Vidno i slušno analiziranje se prilikom čitanja i pisanja vrši istovremeno. Dete ne može detaljno vidno i slušno da percipira pojedinosti, te nije sposobno da razlikuje slova kao što su A,E,O,C itd. Slova zamenjuje, zamuckuje, čita sa naporom, sporije. Zbog slabe orijentacije dete ispušta redove i reči i teško se pridržava pravca sa leve na desnu stranu, teže razume pročitano, jer je preokupirano prepoznavanjem slova, pravcem čitanja i izgovorom reči pri glasnom čitanju.

Druga grupa teorija odnosi se na smetnje auditorne memorije.

Dete koje ima teškoće u čitanju ne može precizno da uoči i zapamti ono što čuje. Memorija je oštećena za slova, reči, red reči u rečenici. Materijal koji je urađen po nekom redosledu, kao što je jezik ili štampana reč, teško je obraditi i razumeti.

Treća grupa teorija tvrdi da su teškoće u čitanju posledica opštih ili specifičnih jezičkih deficita, kao što su siromašan rečnik, teškoće u analiziranju glasova jezika i njihovo sastavljanje da bi se zapamtile i razumele reči ili rečenice.

Disleksija simptomi :

• Česte greške u čitanju i pravopisu ( zamenjivanje b/d, m/n, p/q) izokrenuta slova ili napisana bez reda.
• Teškoće u određivanju šta je levo, a šta desno, loša orijentacija.
• Teškoće u sekvencioniranju, npr. pamćenje dana u nedelji, stavljanje objekata u seriju, poznavanje svog mesta u učionici.
• Loša kratkoročna memorija, npr. praćenje uputstava, tabela.
• Teškoće u izgovoru, naročito dugačkih višesložćnih reči. Loša auditivna diskriminacija glasova, npr. s/z, b/p, g/k.
• Smetnje vizuelne percepcije.
• Neodređena lateralizovanost ili kombinovano korišćenje leve i desne ruke.

Razvojna disleksija

Dijagnostički protokol za utvrđivanje razvojne disleksiije počinje prikupljanjem anamnestičkih podataka od porodice i ispitanika. Na osnovu njih se pored testova koje koriste logopedi dete može poslati i kod drugih specijalista na dodatne procene:

• Neurološki pregled koji nam daje uvid u stanje i zrelost nervnih struktura i funkcija.
• Oftalmološki pregled (oštrina vida, vidno polje i pokreti oka)
• Procena sluha kod audiologa.
• Procena fonetsko-fonoloških sposobnosti kojima se procenjuje akustički kvalitet pojedinih glasova kao i psiholingvistički aspekt izgovora koji se odnosi na diskriminaciju smislenih i besmislenih slogova, reči i rečenica.

Procenu čitanja vrši logoped. Defektološka dijagnostika čitanja se zasniva na leksimetriji, koja određuje nivo razvijenosti čitanja, ispade u pojedinim oblastima funkcija čitanja, kao npr. brzina čitanja, način čitanja, razumevanje pročitanog, prepoznavanje slova, reči…
Ispitaniku se zadaje nepoznat tekst iz čitanke koji odgovara uzrastu. Čitanje traje 5 minuta.

Na osnovu ocene čitanja govori se o:
• kliničkoj slici disleksije
• disleksičnim elementima u čitanju
• nedoučenom čitanju
• edukativnoj zanemarenosti

Greške u čitanju mogu se razlikovati prema broju i vrsti. Najčešći tipovi grešaka su:
• Deformacije reči
• Premeštanje slova i slogova
• Izostavljanje slogova, vokala, konsonanata, udvajanje slova
• Dodavanja slova, slogova na početku, sredini ili kraju reči
• Nerastavljanje reči ili nemogućnost da se raščlanjuju

Na osnovu dobijenih podataka se pravi analiza i strategija za sam tretman i stimulaciju veština, koje su nedograđene ili nedovoljno razvijene.

Tretman i vežbe za disleksiju

Tretman ne sme biti ograničen samo na otklanjanje neposredno izraženih nedostataka, nego na razvoj logički poravilnog usmenog i pisanog govora. To podrazumeva rad na siromaštvu rečnika, nepreciznosti u njegovoj primeni, nedovoljnog poznavanja gramatičkih oblika i kategorija, nedovoljne sposobnosti za menjanje reči i tvorbu novih reči. Takođe se stimulišu i preciziranje riztmičke strukture reči, učvršćivanje veze glas-slovo, diferenciranje glasova sluhom, glasovna analiza i asinteza reči, proširivanje fonda pojmova i reči.

Nadamo se da Vam je ovaj tekst od pomoći u ranom prepoznavnju simptoma disleksije. Ukoliko posumnjate da vaše dete ima problem disleksije, obratitete se logopedu iz logopedskog centra Prve reči. Stojimo Vam uvek na raspolaganju pozovite nas na kontakt tel.+381 63 430037.

literatura: Disleksija, Slavica Golubović