Naš tim ima desetogodišnje iskustvo u ranom otkrivanju, dijagnostici i tretmanu dece sa autizmom. Pratimo savremene tendencije kako u radu tako i u mogućnostima terapije. Bavimo se naučno istraživačkim radom. Isto tako informišemo i edukujemo roditelje u vezi sa pravima koja mogu da ostvare za svoju decu. Obučavamo ih kako da se nose sa svakodnevim problemima kao što su napadi plakanja, problemi sa spavanjem, ishranom, kako da komuniciraju sa svojom decom a da se razumeju. Izrađujemo individualne programe koji im pomažu da na stimulativan način ispune vreme koje provode sa decom. Posebno smo ponosni na činjenicu da naša deca kod nas dolaze od druge ili treće godine pa sve do polaska u školu, a neretko se saradnja nastavlja i tokom njihovog školovanja.
Prilikom uspostavljanja dijagnoze najpre se rade skrining skale kojima se detektuju deca koju bi trebalo poslati na detaljnu kliničku procenu, naravno ukoliko postoji visok skor. Jedna od takvih skala je CHAT skala za ranu detekciju autizma i M-CHAT- R/F skala. Ukoliko postoji visok skor znači da postoji visok rizik od autizma. Dijagnoza se postavlja na osnovu opservacije odnosno posmatranja deteta i na osnovu odgovora o ranom razvoju dobijenih od oba roditelja. U dijagnostičkom timu učestviju dečiji psihijatar, psiholog, defektolog i logoped.
Da bi se uspostavila dijagnoza autizma potrebno je ispuniti dijganostičke kriterijume za autizam a to su:
Da malo pojasnimo značenje dijagnostičkih kriterijuma
Najčešće se prvo primećuje da dete ima zastoj u razvoju govora ili potpuno odsustvo govora gde ne postoji potreba da isti nadomesti nekim alternativnim načinima komuniciranja, na primer mimikom i gestikuliranjem.
Pre svega treba obratiti pažnju na to da li postoji kontakt očima i neki izraz lica ili gest koji bi ukazao da dete podržava socijalnu interakciju. Zatim, obratiti pažnju da li se dete druži sa svojim vršnjacima i da li ume samo da uspostavi kontak sa njima. Da li postoji empatija kod deteta ( da li ume da deli tuđu sreću, na primer). Autistična deca se obično ponašaju prema ljudima kao prema objektima.
Podrazumeva ograničeno područje interesa i zaokupljenost nekom specifičnom zanimiljivošću ili predmetom; stereotipne i repetitivne radnje, poput udaranja rukom, kvrckanja prstom, ljuljanja, okretanja, hodanja na nožnim prstima, lupanja po predmetima, lepršanje rukama, plesanje i hodanje u krug; cupkanje i poskakivanje; pljeskanje rukama; prenošenje predmeta sa jednog mesta na drugo, otvaranje i zatvaranje vrata, puštanje vode u vc šolju; stalno nošenje knjiga sa sobom, prelistavanje; zaokupljenost i oduševljenost delovima predmeta, najčešće točkovima.
