Disleksija

Disleksija je jedna od nekoliko specifičnih teškoća u učenju. Prema DSM IV disleksija se definiše kao poremećaj čitanja ( tačnosti, brzine, razumevanje pročitanog) i stepen razvijenosti ove veštine je znatno ispod očekivanog u odnosu na mentalni uzrast  i pored normalne inteligencije, očuvanog vida i sluha i povoljnoh psiholoških, edukativnih i socijalnih faktora.

Sposobnost čitanja nam omogućava paralelno funkcionisanje i saradnja nekoliko kognitivnih funkcija istovremeno.

Aktiviraju se centri u mozgu zaduženi za vizuelno - prostornu analizu slova, slogova, njihovih kombinacija kao i njohovu obradu, razumevanje i pamćenje. Potrebno je aktiviranje analitičkih jezičkih procesa koji su odgovorni za prepoznavanje slova, njihovo povezivanje sa glasovima i davanje značenja pročitanom.

U zavisnosti koji je deo u procesu čitanja najmanje razvijen ili oštećen postoje i različiti tipovi disleksije.

Disleksija uzrokovana poremećajem vizuelne percepcije

Disleksija uzrokovana deficitom vizuelne percepcije nije fizički problem sa vidom ili očima već neurološki problem u mozgu. Zato je bitno proveriti vid i uraditi očne testove kako bili sigurni da problem sa vidom nije u vezi sa problemima koje ova deca imaju prilikom čitanja, pisanja, prepisivanja ...

Koji su pokazatelji desleksije ovog tipa ?

Kod ove vrste disleksije je smanjena sposobnost obrade informacija koje stižu putem vida. Specifično se odnosi na slova i reči, dok ova deca mogu imati odličnu memoriju za slike i druge vrste vizuelnog sadržaja.

 Dok čitamo moramo da zadržavamo sekvence pročitanih simbola u kratkoročnom pamćenju i da ih povežemo sa pisanim oblikom i njihovim značenjem. U ovom procesu kod dece sa disleksijom   dolazi do problema te se npr. VRATA mogu pročitati kao TRAVA. Doći će do pogrešnog tumačenja značenja reči, povezivanja reči sa sličnim značenjem, što ponekad menja ceo kontekst pročitanog teksta.

Koje su teškoće ?

Mozak je manje efikasan u prepoznavanju simbola slova, povezivanja sa glasovima i njihovim kombinovanjem i razumevanjem značenja reči. To uzrokuje sporije čitanje, oklevanje i pravljenje mnogo malih grešaka pri čitanju.

Teškoće u vizuelnoj diskriminaciji

• Deca sa disleksijom vizuelnog tipa često mešaju slična slova po izgledu ili mešaju reči koje su grafički slične.
• Najviše one reči koje su iste kao u ogledalu, sto je češće u latiničnom pismu.
• Dok pišu slova i brojeve mogu okretati otpozadi ka spreda, odozgo ka dole.
• Ogledalsko pismo je često. Čak dolazi do mešanja leve i desne strane papira.
• Mešanje redosleda slova u reči pri čitanju, pisanju i izgovaranju.
• Mešanje redosleda u reči za koju znaju šta znači npr. vatra – vrata.
• Takodje često izostavljaju slova ili ceo slog u reči ili ga ponove i dodaju npr. vrata - vratata.

Teškoće u vizuelnoj memoriji

Vizuelna memorija dozvoljava nam da prepoznamo i upamtimo slova, brojeve, simbole i njihove sekvence tj. raspored u kom se nalaze u reči i njihovo zadržavanje u mislima i u svesti tokom dvadesetak sledećih sekundi. Kod dece sa disleksijom je upravo ova faza pamćenja oštećena, te je pogodjena i uskladjenost pretvaranja slova u glasove, njihovo spajanje u slogove koji se potom povezuju u smislene reči, koje izgovaraju ako čitaju na glas ili ih vide kao celovitu i jasnu misao ako čitaju u sebi.

Ako kratkotrajna memorija nije omogućila pamćenje rasporeda slova ili slogova u reči, dete koje čita ih neće moći sa lakoćom povezati u reč i tada se primećuju zastajkivanja I oklevanja karakteristična u čitanju kod ove dece. 

Oni pokušavaju da dodatnim iščitavanjem pronadju i nadoknade slovo ili slog koji su izostavili pri čitanju.
Kada postoji problem koji obuhvata vizuelnu memoriju dete neće pamtiti reči koje su pročitali malo ranije, jer će biti skoncentrisani na sadržaj koji trenutno iščitavaju. Takodje može dovesti do toga da da ono sto su upamtili jedan dan da već drugog bude zaboravljeno.

Teškoće u pisanju i prepisivanju reči.

Ovo može biti veoma težak zadatak za decu sa disleksijom. Prepisivanje će biti mnogo sporije jer samo mali (kratki) deo teksta mogu zapamtiti odjednom. Čak i pomeranje vidnog polja sa teksta koji čitaju na papir može dovesti do zaboravljanje dela teksta. Prepisan tekst je često nepotpun i netačan.

Teškoće u vizuelnom praćenju teskta

Prilikom čitanja izostavjlaju kraj reči, preskaču cele reči ili čak ceo red. Slabo razvijena vizuelna percepcija utiče na sposobnost da prate nizove redova u tekstu te se pri čitanju zbunjuju kada treba da predju u sledeći red.

Disleksija se najčešće dijagnostike u prvim godinama školovanja, kada se očekuje savladavanje veština čitanja i pisanja. Tada se primećuje da imaju snižen napredak u odnosu na vršnjake i u odnosu na očekivanja u tom razvojnom periodu. Dete bi trebalo biti uključeno u tretman odmah po postavljanju dijagnoze kako bi na vreme mogli da razvju pomenute veštine i da maksimalno iskoriste svoje potencijele.

Zajedničkim zalaganjem roditelja, logopeda, psihologa i nastavnog kadra deca sa disleksijom mogu postići odlične rezultate.