Rastimo uz knjige

Pored toga što je to jedan od načina da kvalitetno provedemo vreme sa detetom, čitanjem se stvara bliskost između roditelja i samog deteta. Otvara se mogućnost za razgovor i uzajamno poverenje. U većini slučajeva ste tada zagrljeni, pa je vreme provedeno u zagrljaju, dok čitate, dvostruko korisno.

Čitanjem se ostvaruje proces intimne interakcije u toku koje dete i roditelj imaju zajedničku pažnju usmerenu na isti objekat. Ovo je odličan put ka učenju i usvajanju novih pojmova jer dete koje je zainteresovano brže če usvajati nove pojmove.

Razvoj jezika i sposobnost čitanja su uslovljeni sredinskim faktorima

Izostanak pravilne stimulacije, nedovoljno obraćanje pažnje na knjige, nedostatak knjiga u detetovom okruženju mogu se štetno odraziti na govorno-jezički razvoj i sam odnos prema knjigama. Deca koja su više izložena gledanju slikovnica, čitanju od strane odraslih, diskusiji o pročitanom tekstu imaju bolje razvijene govorne sposobnosti, veći broj reči u rečniku, bogatiju rečenicu i pozitivan stav prema učenju.
 

Priče nam pomažu da naučimo i shvatimo kako stvari u stvarnom svetu funkcionišu

Kroz priče se susrećemo sa dobrim i zlom, sa ljubavlju,  potrebama drugih ljudi, njihovim raznim osobinama. Kroz razne teme i pitanja koja sebi postavljamo slušajući priče i razmišljajući o njima nameću se razni odgovori, koja su ponašanja poželjna, socijalno prihvatljiva, koja se nagrađuju i kako se ponašati prema drugima. Tako nam priče pomažu da stičemo nove socijalne veštine. Prosto rečeno pokazuju šta je dobro a šta ne, nude dobar model ponašanja  i ostavljaju prostora detetu da na svoj način shvati lekciju. Priče su informativne, otkrivaju kako se određene situacije mogu rešiti. Naravno, mi ćemo kao roditelji biti tu da pojasnimo detetu i odgovaramo na pitanja.

U pričama koje opisuju životne situacije, deca proživljavaju iste, što je dobra priprema za stvarni svet.
 

Čitanjem deca razvijaju empatiju

Deca se poistovećuju sa likovima iz priče i makar delimično proživljavaju ono što ta osoba doživljava. Čitanjem možete povećati kapacitet za saosećanje kod vašeg deteta.

Deca slušajuci priče mogu prolaziti kroz različita iskustva i emocije kao što su sreća, tuga, pobeda, poraz. Tačnije, uče da osećaju ono što bi likovi osećali da su stvarni. Na primer, čitajući priču ''  Tri praseta '' vaš mališan će proživeti strah od vuka, ali i osećaj pobede dobrog nad lošim. To će ga podstaći da razmišlja o tim emocijama i da ih doživi u realnom životu.

Gledajući Vas sa knjigom dete stiče dobar model ponašanja

Sve što radite deca posmatraju i upijaju. Gledajući vas, dete stiče određene modele ponašanja. Dete će jesti ono što mu servirate i što vidi da vi jedete. Takođe će se oblačiti onako kako mu vi formirate stil odevanja (barem dok su mali). Ako dete vidi da roditelji imaju pozitivan stav o knjizi, da je čitaju i uživaju u toj aktivnosti želeće i sami da imaju svoje knjige.

Zajedno idite do biblioteke i dozvolite detetu da izabere knjigu kao što vi birate sebi štivo za čitanje.
 

Čitajte deci knjige od rođenja

Čitanjem slikovnica veoma ćete pomoći deci koja progovaraju. Ima predivnih knjiga koje su prilagođene najmlađima, od samih ilustracija do materijala od koji su napravljene. Ponavljanjem i imenovanjem slika, predmeta i radnji pomažete detetu da usvoji početne pojmove koje povezuje sa sve većim brojem reči. Dete će širiti svoj vokabular i razvijati ljubav prema knjigama. Tako od malih nogu stiču navike da uče iz knjiga i putem pisane reči.

Primetićete kako deca traže da im neko vreme čitate istu priču. Dešava se i da započnete rečenicu a mali slušaoci nastave rečenicu baš onako kako je napisano. Čitanjem istog teksta deca ponavljaju i pamte različite oblike rečenica, gramatička pravila i na taj način ih usvajaju kako bi ih kasnije koristila u svom govoru.

Malo starijoj deci možete postavljati pitanja vezana za priču ili izostaviti kraj priče i tražiti da vam ono prepriča kako bi volelo da se priča završi. Postavljanjem pitanja, diskutovanjem o priči, osobinama likova, događajima iz priče doprinosite razumevanju teksta, buđenju mašte i razvoju jezičkih kompetencija. Time se razvija ne samo sposobnost komunikacije već i razvoj auditivne pažnje koja je neophodna za celokupan razvoj govora i jezika, čitanja i pisanja i razvoja školskih veština.

Struktura rečenice i rečenični članovi koje dete koristi za formiranje svog iskaza će biti bogatiji i složeniji kod one dece koja su više izložena slušanju i čitanju priča. Tako postaju sigurniji govornici što utiče i na njihovo samopouzdanje, odnose među vrnjacima i razvoj socijalizacije.

''Ako detetu prenesete ljubav prema knjigama u detinjstvu obezbedili ste im izvor znanja u budućnosti.''

Tekst priredila

Marija Ranisav  - doplomirani defektolog logoped