Od reči do rečenice

Razvoj sintakse počinje još u ranom periodu nakon navršene prve godine, kada deca počinju da kombinuju reči u početne fraze i usložnjavaju svoj jezički iskaz koristeći reči koje su do tada naučili. Nakon 18. meseca deca počinju da formiraju iskaze od od dve ili više reči. Dok dete ne savlada kombinovanje reči i formiranje proširenog iskaza, izražava se jednom rečju (holofrazom) koja u zavisnosti od konteksta ima različito značenje. Može označavati konkretan pojam ali može označavati i celu rečenicu.

• Uzrast od 18. do 24. meseca odlikuje rana faza u kojoj se iskaz sastoji od više reči

Hoće vode- Deca produkuju proste, redukovane rečenice. Aktivan rečnik je na nivou od 50-ak reči ( iako se zna da dete može da razume više reči nego što produkuje). Deca prvo ovladavaju punoznačnim klasama reči a potom dolazi do pojave gramatičkih reči. Ovo je faza takozvanog telegrafskog govora , kada izgleda da dete “niže” reči u najjednostavnije kombinacije bez upotrebe pomoćnih reči.
Dete počinje da spaja postojeće imenice sa glagolima, onmatopejom, često pračeno gestovima – seka pa-pa, mama daj, tata brm-brm, ne to…

• Od 24. do 30. meseca odlikuje kasnija fazu iskaza od nekoliko reči

Oće pije vode – duži iskazi nego u prošloj fazi, i deca imaju više reči u svom aktivnom rečniku ( 400 do 1000) stoga će mogućnost njihovog kombinovanja biti veća i složenija u ovom razvojnom periodu.

• Do 3. Godine deca počinju da produkuju proste rečenice u proseku od 3 reči, koristeči sve složenije sintaksičke strukture

Razvojne faze od jedne reči do potpune rečenice predstavljaju početak gramatike.

Period od 2. do 5. godine se naziva periodom aktivnog sintaksičkog razvoja. ( Kašić, 2002 ; Kašić i Borota, 2003)

Osnovnom strukturom maternjeg jezika deca ovladaju do svoje pete godine. Posle 5. godine rečenice su duže, repertoar sintksičkih konstrukcija je širi.

U školskom periodu nastavljaju izgradnju svojih jezičkih kompetencija, šireči svoja znanja i veštine u različitim domenima jezika. Faza proširivanja jezičke kompetencije se nastavlja i tokom perioda srednje škole (adolescencije) pa i posle nje.
Razvoj razumevanja govora i bogaćenje rečnika dovodi do razvoja sintakse tj. deca počinju da razumeju gramatičke konstukcije i da vladaju njima, dodavajući im nove funkcije i značenja i kombinujići ih sa složenijim strukturama kako se jezički razvoj bude usložnjavao.

Deca su na ranom uzrastu sklona generalizaciji gramatičkih pravila

Naučeno pravilo će primenjivati i u slučajevima gde dolazi do odstupanja. Ali ne treba im zameriti, jer upravo je to pokazatelj razvoja jezika. Po analogiji će primenjivati određena sistemska pravila dok na starijem uzrastu ne nauče gde i u kojim slučajevima dolazi do izuzetaka. Stoga u predškolskom periodu možemo očekivati nepravilne rečenične konstukcije poput:

• Oni trču ( jer ako - oni skaču, pišu, jedu, piju–zašto da ne trču?)
• Označavanje množine – autovi, pasovi, zecovi ... kao stolovi, mačevi...
• Čoveci – primer nepravilne množine.
• Marijo, Katarino... kao što pozivamo Majo ili Jano.

Razvoj sintakse možemo videteti u načinu na koji se povezuju rečenice i koji se tipovi veze koriste u govornom jeziku a na školskom uzrastu i u pisanom jeziku. Mlađa deca upotrebjavaju više nezavisnih klauza u objašnjavanju, stoga nam dečiji iskazi zvuče kao nabrajanja više događaja ili opisa kada nešto objašnjavaju. Starija deca češće koristiti zavisne klauze koje će ući u strukturi glavne rečenice, koriste složenije sintaksičke konstrukcije i uspešniji su učesnici u komunikaciji.

Razvoj sintaksičkih sposobnosti kod dece sa usporenim govorno-jezičkom razvojem

Usporen razvoj govora i jezika kod dece odlikuju:

• Fonološke i artikulacione teškoće ( nemaju adekvatnu predstavu glasa, poremećaj u razumevanju, razlikovanju, pronalaženju i izgovaranju glasova…)
• Tečkoće u strukturi reči ( skraćuju reči, izgovaraju samo početne slogove...)
• Morološke i gramatičke teškoće ( korišćenje samo osnovnih oblika reči, ređe koriste reči sa prefiksima i sufiksima, teškoće u usvajanju reči koje izražavaju apstraktne pojmove ...)
• Značenje reči se sporo razvija, rečnik je oskudan i imaju mali broj jezičkih asocijacija
• Smanjena kompetencija za konverzaciju

Ova obeležja usporenog jezičkog razvoja neposredno utiču i na usvajanje gramatike i na teškoće u strukturi rečenice (sintaksu).

• Rečenica se pojavljuje znatno kasnije
• Rečenica je elementarna i siromašna
• Redosled reči u rečenici je nepravilan
• Reči su skraćene, dolazi do inverzije glasova i slogova u reči
• Predlozi, prilozi, zamenice i veznici nedostaju u izgovoru ili se javljaju dosta kasnije
• Teško usvajaju upitne rečenice, odrične rečenice a naročito odrično-upitne rečenice

Deca sa razvojnim jezičkim pormećajima imaju uglavnom dobar ali ne i precizan sluh. Teškoće u auditivnoj percepciji i obradi jezika utiče na percepciju i razumevanje govornih signala. To dovodi do slabije auditivne diskriminacije i narušene fonemske slike glasa koji se potom pogrešno i produkuje. Ovo može biti uzrok usporenog usvajanja govora koji čuju oko sebe. Takođe utiče i na slabije praćenje i usvajanje redosleda glasova u rečima kao i redosleda reči u rečenici. Deficit u razumevanju i upotrebi reči kao i u sposobnosti imenovanja uzrokuje produkciju kraćih govornih iskaza u odnosu na decu tipičnog jezičkog razvoja. Rečenične strukture koje formiraju na starijem uzrastu su siromšnije i pokazuju zaostatak u odnosu na vršnjačku grupi. Takodje se siromaštvo sintaksičkih konstrukcija i kombinovanje rečenica u kompleksnije strukture prenosi i na pisani jezik.

Sintaksička kompetencija kod dece mladjeg školskog uzrasta ograničava njihova dostignuća u pisanoj produkciji različitih tipova rečeničnih konstrukcija. Upotreba zavisnosloženih rečenica se kod ove dece pojavljuje u višim razredima osnovne škole sa razvjem leksičko-semantičkih sposobnosti.

Složene rečenice imaju više povezanih rečenica (klauza) od kojih je jedna glavna tj. upravna a druge zavisne - podređene. Posebno obeležje zavisnih rečenica jesu veznici (čim, jer, dok, mada, iako..) , rečce ( li, da li, neka ...), prilozi sa vezničkom funkcijom (gde, kada, odakle, dokad...), glagolski oblici. Upravo su to one kategorije reči čija upotreba je oštećenja kod dece sa usporenim jezičkim razvojem. Njihovo slabo razumevanje i upotreba utiče na sintaksičku strukturu rečenice. Stoga će se ova deca dugo zadržavati na prostim rečenicama sa osnovnim rečeničnim članovima.

Kada se očekuje pojava prvih rečenica i koje vrste reči se pojavljuju odrećenom periodu razvoja?

• Sa 18 meseci spaja postojeće imenice sa glagolom ( tata brm-brm, mama am-am), koristi onomatopeju.
• Sa 24 meseca dete počinje da koristi prideve (lepo, ružno, velko, malo…), naloge ( daj keks, hoću sok…) i prvi veznik ‘’ I ‘’( mama i tata ).
• Pojavljuju se zamenice (moja mama, moj avion).
• Potom predlozi ( U i NA su prvi predlozi koje deca usvajaju).
• Od 30. do 36. meseca dete proširuje svoju rečenicu pidevima i zamenicama ( ja pijem , tvoja beba, lepa mama, mala seka). Postavlja i odgovara na pitanja '' Ko i Šta ''.
• U 3. godini se rečnik bogati prilozima i predlozima ( ispod stola, iza drveta) i dete aktivno usvaja i koristi gramatička pravila .
• Sa 4 godine su rečenice bogatije, sadržaj je raznoliki, ređe prave greške i manje generalizuju gramatička pravila. Mogu da ispričaju priču u slikama. Različiti veznici i rečce počinju da se koriste u formiranju rečenice ( Jer, Ali, Ili)
• Postavljaju i odgovaraju na pitanja ZAŠTO… ?
• Sa 5 godina rečenice su kompletne, prisutne su sve vrste reči, rečenice su gramatički korektne (usvojena su odstupanja od gramatičkih pravila).
• Pre polaska u školu deca su aktivni učesnici u konverzaciji, imaju formiranu prostoproširenu i složenu rečenicu, usvojena gramatička pravila , koriste složene sintaksičke konstrukcije, razumeju i koriste apstraktne pojmove ( život, ljubav).Prepričavaju priče i dogaćaje, ispravljaju se ukoliko pogreše u izgovoru.

Navedene se osnovne norme razvoja rečenice i usvajanja različitih vrsta reči od rođenja do polaska u školu. Pomoću ovih smernica možete ispitati sintaksički i morfološki razvoj vaših mališana. Ako vam se čini da dete nije ovladalo nekim pokazateljima navedenim za odrećeni uzrast ili smarate da kasni u odnosu na vršnjake potražite pomoć stručnjaka koji če uraditi procenu govorno-jezičkog razvoja vašeg deteta.

Reference :
mr Maja P. Ivanović SINTAKSIČKE KONSTRUKCIJE U PISANOM DISKURSU DECE UZRASTA OD SEDAM DO DESET GODINA- doktorska disertacija

Tekst priredila Marija Ranisav