Afazija

Uzroci nastanka afazija

• Cerebrovaskularna oboljenja
• Traumatske povrede mozga
• Degenerativne bolesti CNS-a
• Intoksikacije
• Tumori
• Metabolički poremećaji
Afazija predstavlja multimodalni poremećaj kojim mogu biti obuhvaćeni jedan ili više modaliteta jezičkih funkcija:
• Ekspresivni govor
• Razumevanja
• Čitanje
• Pisanje

Simptomi afazije

Simptomi afazije se mogu razlikovati u zavisnosti od uzroka kao i mesta i veličine moždane lezije.

• Anomija (oštećenje imenovanja predmeta, radnji, osoba u okolini)
• Poremećaj auditivnog razumevanja (mogi biti lakši poremećaji, kada pacijent ne može da razume složenije verbalne naloge, do težih oblika, kada ne može da razume i izvršava ni najjednostavnije naloge)
• Poremećaj spontanog govora ( odsusutvo ili narušena inicijativa spontanog govora)
• Perseveracije (nevoljno ponavljanje reči ili rečenica)
• Aleksija
• Agrafija
• Akalkulija
• Verbalni stereotipi
• Cirkumlokucija (zaobilazni govor)
• Parafazija (upotreba neodgovarajućih reči u govoru)
• Agramatizam (gramatički nekorektna formulacija i produkcija rečenica u pisanom i usmenom govoru)
• Žargon (produkcija iskaza bez značenja)
• Anozognozija (odsustvo uvida u sopstveni deficit).

Kod osoba sa afazijom su pored jezika oštećene i druge kognitivne funkcije, kao što su:

- pamćenje i mišljenje
- pažnja i koncentracija
- doživljaj sredine

Postoje različiti testovi koji se odnose na govor, imenovanje, razumevanje, čitanje i pisanje kako bi se utvrdila vrsta afazije i koji je jezički modalitet neophodno tretirati.

Pomoću neuroloških analiza,testova i pregleda kao što su CT ili MR, može se otkriti lokacija ozlede mozga i struktura koja je oštećena. U odnosu na te podatke možemo imati određena očekivanja u vezi modaliteta jezičkih i kognitivnih funkcijakoji su zahvaćeni i uspešnosti i ishoda tretmana.

Tretman afazija

U zavisnosti od vrste afazija, potrebno je raditi logopedske vežbe, kako bi se govorne i jezičke poteškoće rehabilitovale.

Ovo su neke vežbe koje se rade na logopedskom tretmanu:

• Razumevanje govora - orijentacija u vremenu i prostoru, razumijevanje uputstava.
• Pacijent sluša - izgovor osobe koja čita određene reči, rečenice ili tekst i nakon toga treba odgovarati na pitanja u vezi pročitanog. Pacijentu sa oštećenom produkcijom govora se mogu dati slike kao pomoć i da pokazivanjem na istu daju tačan odgovor;
• Izgovor - vežbe oralne motorike, ponavljanje glasova, kraćih i dužih reči, dopunjavanje rečenica, slaganje složenijih rečenica;
• Ponavljanje - brojanje, nabrajanje dana u nedelji, meseca u godini, ponavljanje reči i rečenica, tekstove pesama;
• Pisanje - praćenje grafomotornog niza, prepisivanje reči i rečenica, pravilno slaganje i dovršavanje rečenica, davanje pisanih odgovora na pročitani tekst;
• Čitanje - čitanje jednostavnog i složenog teksta;
• Imenovanje predmeta ili oblika na slici, povezivanje odgovarajuće slike s pročitanim teksom
• Računske operacije -  sabiranje i oduzimanje, brojanje, dopunjavanje niza brojeva, slušanje brojeva, ostale računske operacije;
• Pamćenje - ponavljanje niza brojeva, slaganje slika i pojmova prema sledu događaja, pronalaženje istih slika ili predmeta, raspoznavanje istih oblika, crtanje slika po sećanju.

Afazija kod dece

Dečija afazija predstavlja oštećenje ili gubitak već stečenih jezičkih sposobnosti.Nastaje usled oštećenja mozga u detinjstvu (od druge do 10 godine). Kao glavni uzroci dečijih afazija navode se traumatske povrede glave, tumori, infekcije mozga, epilepsije i cerebrovaskularna oboljenja.

Tipovi dečijih afazija:

Kongenitalna afazija je poremećaj jezika, koji je nastao kao posledica lezija u prenatalnom, perinatalnom i postnatalnom periodu. Uglavnom se javlja kao motorički tip afazije u kojoj je oštećena sposobnost produkcije govora, dok je razumevanje relativno očuvano. Pored poremecaja govora, mogu biti prisutni usporeni psihomotorni i emocionalni razvoj.

Stečena dečija afazija podrazumeva gubitak već stečenih govorno - jezičkih sposobnosti. Ovaj tip afazije nastaje nakon perioda urednog govorno-jezičkog razvoja. Stečena afazija može biti:

• Nefluentna afazija – karakterišu je snizen ekspresivni govor, agramatizam, anomija, nepravilna artikulacija, nefluentan govor, česte pauze u spontanom govoru.
• Fluentna afazija – retko se javlja kod dece. Karakterišu je poremećaji razumevanja govora, verbalne parafrazije (upotrebe neodgovarajucih reci), neologizmi u spontanom govoru.
• Landau – Klefnerov sindrom je specifičan oblik stečene afazije udružene sa epilepsijom. Obično se javlja između 3. i 7. godine života. Ogleda se poremecenom formulacijom i produkcijjom govora ili kao mutizam. Dete može izgubiti sposobnost da razlikuje poznate zvuke, poznati govor, ali da razume ono što je napisao (kod starije dece) ili gestove. Prvi znaci prelaze u potpun gubitak govora nakon nekoliko nedelja ili čak meseci. U slučaju ranog otkrivanja patologije i blagovremene pomoći i terapije, moguće je vratiti izgubljeni govor.

Obajsnili smo Vam u ovom tekstu: Sta je afazija ? Šta sve prati stanje afazije? Ukoliko Vam je potrebna stručna pomoć, posebno u vezi problema afazija, naš logoped iz logopedskog centra Prve reči, stoji Vam uvek na raspolaganju, pozovite nas na kontakt tel. +381 63 430037.