Povezanost sluha i govora

Često su roditelji oni koji prvi posumnjaju da njihovo dete ima problem sa sluhom. Najčešće primete da se dete ne okreće ka izvoru zvuka, nema reakciju na iznenadne zvukove ili se ne odaziva na ime. U ovakvim slučajevima je potrebno odvesti dete pedijatru koji će dalje proceniti da li postoji potreba za specijalističkim pregledom i dati druge savete.

Oštećenje sluha kod dece može biti urođeno i stečeno.

Urođena oštećenja sluha

• infekcije tokom trudnoće (toksoplazmoza, cytomegalovirus, herpes)
• korišćenje pojedinih lekova
• prevremeno rođenje dece
• genetski sindromi
• porodična istorija oštećenja sluha

Stečena oštećenja sluha

• netretirane infekcije srednjeg uha
• druge infekcija  (meningitis, boginje)
• pucanje bubne opne
• izlaganje preteranoj buci
• ototoksični lekovi
• bolesti - otoskleroza i druge bolesti

Vrste oštećenja sluha

Oštećenje sluha se po mestu nastanka deli na KONDUKTIVNO, SENZORINEURALNO i MEŠOVITO.

Konduktivno oštećenje sluha

Konduktivno oštećenje sluha je posledica bolesti ili poremećaja koji ogrančavaju prenos zvuka kroz spoljašnje ili srednje uvo, a do srednjeg uha. Na primer, tečnost u srednjem uhu usled prehlade, infekcije uha (otitis media), oštećena bubna opna, ušna mast, prisustvo stranog tela u spoljašnjem uhu, alergije.

        Kod dece se najčešće javlja oštećenje sluha usled čestih i ponovljenih infekcija srednjeg uha.

        Oko 70 % dece uzrasta do 6 godina je imalo bar jednom ovu vrstu upale.

Većina dece prolazi bez posledica, ali se dešava da privremeno oštećenje sluha uspori govorno –jezički razvoj deteta.

Senzorineuralno oštećenje sluha

Senzorineuralno oštećenje predstavlja oštećenje unutrašnjeg uha (kada se oštete trepljaste ćelije kohlee koje su zadužene za pretvaranje zvučnih talasa u električne signale) ili pak oštećenje nervnih puteva koji vode od unutrašnjeg uha do mozga.
Ovo su najčešći oblici trajnog gubitka sluha. U najvećem broju slučajeva se kod dece ovaj vid oštećenja sluha premošćava upotrebom slušnih aparata ili kohlearnog implanta.

Ukoliko postoji porodična istorija oštećenja sluha, ako je vaše dete prevremeno rođeno, ako je dete imalo česte upale uha, meningitis, povrede glave ili vam se iz bilo kog drugog razloga čini da je sluh deteta ugrožen važno je što ranije izvršiti proveru sluha.

Od zvuka do govora

Svaki zvuk koji čujemo se prenosi od uha putem nervnih vlakana do kore velikog mozga u kojoj biva obrađen, prepoznat, i tu dobija značenje. Ovaj proces se dešava u milisekundama. Na bilo kom delu toga puta može nastati problem i oštetiti sluh ili dovesti do poremećaja u obradi auditivnih informacija.

Sluh je veoma važan činilac u procesu komunikacije. Neophodan je za učenje govora kao i za kontrolu onoga što izgovaramo - povratna auditivna sprega. Pratimo jačinu svog govora, način na koji smo izgovorili reči i rečenice, melodiju rečenice kao i njen smisao. Dok obraćujemo informacije koje dobijamo paralelno se vrši planiranje onoga što ćemo sledeće reći i šalje se signal za motornu reakciju u govorni aparat. Kada je narušena ova povratna sprega govornici mogu imati nedovoljno definisan izgovor, samokontrolu i produkovati nejasan govor.

Ljudski govor se najčešće percipira na jačini od 30 do 60 decibela. Slušna oštećenja u ovom području utiču na percepciju govora, njegovo razumevanje i produkciju, stoga je neophodna upotreba slušnih pomagala i rehabilitacija sluha i govora.

Iako je ljudsko uho u stanju da razlikuje zvukove viših i nižih frekvencija, najvažnije frekventno područje govora tj, glasova našeg jezika je između 250 do 5000Hz. Visina na kojoj se određeni glasovi nalaze nije ista. Tako je vokal I na višoj frekvenciji od vokala U. Glas N je niže frekvencije od glasa Z. Oštećenja specifičnog spektra frekvencija dovodi do finog oštećenja sluha koji takođe dovodi do nerazumljivosti govornih signala. Odrećeni stepeni oštećenja sluha utiču manje ili više na perceptivne sposobnosti određenih zvukova. Zato je neophodno na vreme otkriti oštećenje sluha i kako bi se intervenisalo na vreme i omogućio dobar potencijal za dalje napredovanje i razvoj govora.

Velike teškoće u percepciji govora imaju osobe sa oštećenjem sluha jer je njihovo oštećenje upravo u govornom frekventnom području.

U Srbiji se u nekim porodilištima radi neonatalni skrinig kao prvi test sluha kod novorođenčadi. Ovo je veoma bitno kako bi se na vreme u najranijem uzrastu utvrdilo da li dete ima neko oštećenje i krenulo u rešavanje istog.

Uspešnost rešavanja oštećenja sluha i njegovih posledica na razvoj govora, socijalizacije, kao i opšteg psihofiziološkog sazrevanja je veća ako se sa tretmanom krene u ranom periodu.

U tretmanu dece sa slušnim oštećenjem, kod dece koja imaju specifična oštećenja određenih frekventnih područja  ili određenih inteziteta zvukova se koristi - Digitalni logopedski set koji predstavlja  najsavremeniji logopedski instrument i služi pri audiolingvističkom tretmanu kod dece i odraslih sa govorno - jezičkim i sušnim oštećenjima. Njegovom primenom znatno pomažemo u tretmanu i skraćujemo vreme rehabilitacije.

Logopedi, pedijatri i drugi stručnjaci koji se bave ranim razvojem kod dece usko sarađuju kako bi se utvrdili uzročnici problema, postavila dijagnoza i napravio plan habilitacije, rehabilitacije i lečenja. Ranom intervenijom i timskim radom se mogu postići dobri rezultati.

Tekst priredila -  Marija Ranisav

Diplomirani defektolog - logoped